|
Ničije nebo - Sanja VukosavljevićOdrastajući u maloj bosanskoj kasabi, Jelena i Enes provode bezbrižne dane. Dva svijeta pod jednim nebom, od ranog djetinjstva vezani prijateljstvom koje ne poznaje granice i razlike. Ona je njegov najbolji drug, on je njen zaštitnik. Vođeni osjećanjima kojima ni jedno nije bilo doraslo, i pod tamnim oblacima koji su se nadnosili nad njihovom mahalom, život ih je odveo na različite strane.
Nakon godina odsustva, Jelena se vraća u svoj rodni grad. Ništa više nije isto, ponajmanje ona. U jedno je bila sigurna. Enes je i dalje bio najbitnija osoba u njenom životu. Pitanje je bilo, ko je ona sada za njega.? Sudbina je mješala svoje konce postavljajući im zamke kojima nisu bili bili dorasli. Da li su sjećanja i uspomene jedino što im je preostalo? Da li će sudbina umiješati prste pri ponovnom susretu Jelene i Enesa? Ako tražite autentičnu, životnu priču protkanu nitima drugarstva, prve ljubavi i istinskim životnih vrijednostima, onda je ovo pravi izbor za vas. Priča koja se krije iza ovog naslova nije nastala samo kao plod mašte. Nastala je iz želje da jedna životna cjelina bude zapisana s pažnjom koju zaslužuje. Ovo je oda o životu u vrijeme kada su snovi imali visoku cijenu. Udahnite duboko i otisnite se na vrtoglavo putovanje sa glavnim likovima. ,,Sudbina, kroz život, na naš put postavi određene ljude iz samo njoj znanih razloga.Dok ste dijete, o tome ne razmišljate. Nekog prihvatite ili odbacite dječijom, nevinom logikom i čistim srcem. Kad odrastete,shvatite da život od samog početka, perom sudbine,piše romane. Roman u kom smo mi zapeli, munjevito je punio stranice. Klupko sudbine, tanko kao žice violine, čekalo je da bude ispredeno.“ |
Sjaj bezdana
|
|
O Sjaju Bezdana se teško može bilo šta reći, a da se pritom ne naruši makar jedan od bezbroj magičnih, intimnih doživljaja kroz koje ćete proći čitajući ovo duboko iskreno i duboko potresno delo. Nastavljajući priču o bezvremenosti i bezgraničnosti ljubavi koja veže nas smrtnike sa onim višim, božanskim, Drina Štajnberg daje beskrajno težak, a opet savršen završetak svojoj priči. Sjaj Bezdana će vam rasplamsati strasti i zagrejati dušu, da bi vas potom gurnuo u ponor i konačno vam kidao srce svojim neizbežnim epilogom. Ovo je priča o kojoj ćete dugo misliti i koju ćete nadasve dugo osećati u svom srcu."
|
Zemlja mraza
|
|
Drugi deo trilogije Purpur Arkone vodi čitaoce još dublje u magični svet slovenske mitologije. Rasplićući tajnu nasleđa boga
Jarila, roman gradi snažnu sliku sveta koji leži van granica ljudskog poimanja. Bujno štivo protkamo dubokim emocijama i velikim žrtvama bogova na sasvim originalan način preoblikuje ideju o ljubavi kao najvećoj sili. Život, smrt i vaskresenje sreću se u zgusnutoj fabuli romana, koji se poigrava pojmom prolaznosti i rađa veru u večnost i smisao života veći od granica zemaljskog postojanja. U svetu u kom se magija prepliće sa svakodnevnicom, niko nije onakav kakvim se čini, a ishod borbe dobra i zla uvek je neizvestan. |
IZ RECENZIJE
Milica Kostić, dramaturg
Kada sam se prvi put susrela sa romanom Miris Nasleđa, prvim delom trilogije Purpur Arkona, bila sam kao i svi čitaoci potpuno iznenađena. Roman počinje kao jedna ljubavna priča a zatim negde od sredine menja svoj tok u potpuno drugačijem smeru uvodeći nas u svet slovenske mitologije na jedan krajnje prirodan i živopisan način. Smatram da je ovaj postupak jedinstven u našoj savremenoj književnosti. Svakako je Drina Steinberg autor epske fantastike, ali ona u taj žanr unosi svoj lični pečat. Slovenska mitologija koja je jako važna za našu današnju kulturu i identitet našeg naroda, na žalost, nije dovoljno prisutna u našoj književnosti. Drina nam je na nenametljiv i krajnje suptilan način približava i tera nas da je zavolimo. Koristeći slovensku mitologiju kao izvestan okvir Drina se bavi ličnim sudbinama pojedinaca, njihovim emotivnim odnosima, ali ona govori i o položaju žene u savremenom društvu.
Takođe, istakla bih i izuzetnu pitkost ovih romana. U svakom momentu pažnja čitalaca je u potpunosti zaokupljena. Ovo su romani koji se, jednostavno rečeno, čitaju u jednom dahu. Sve vreme nas kao čitaoca zanima na koji način će se odvijati radnja.
Bio je veliki izazov opravdati visoka očekivanja publike koja je pročitala i zavolela prvi roman Miris nasleđa. Međutim, Drina je u tome uspela.
Drugi deo trilogije Zemlja mraza odmah nas uvodi u svet mitologije što je i jasno jer su u prvom delu temelji već postavljeni. U drugom delu Drina je napravila još jedan korak i još više izašla iz okvira klasičnog “ženskog rukopisa”. Na primer, opisi borbi toliko su živopisno dočarani, što je krajnje nespecifično za ženske autore. Sa druge strane, Drina ostaje i u sebi svojstvenom tonu što je još jedan kvalitet ovog romana. Zanimljiv je motiv roditeljstva koji je prisutan i najviše se ogleda u odnosu glavne junakinje Purpur i njene ćerke Bejle. Purpur, iako je svesna da ima viši zadatak i da je njena ćerka zapravo božanske krvi, ipak ostaje majka i žena koja ni zbog čega ne želi da se odvoji od svog deteta i kojoj su ljubav i briga za Bejlu na prvom mestu. Međutim, jako je interesantan i odnos slovenskih bogova prema svojoj deci. On je prikazan sa jednom jakom emotivnom crtom, tako da delom podseća na odnos roditelja i dece smrtnika. I uopšte, Drina je slovenske bogove, njihove osobine i emocije posmatrala tako da liče na ljudske što je jako dobro, jer ih time približava nama pa nam njihova sreća, ljubav ili patnja deluju stvarno i izazivaju jaka osećanja. U tom trenutku mi se identifikujemo i sa junacima koji nisu ljudi poput nas već slovenski bogovi.
Zemlja mraza je roman koji obiluje jakim emocijama što dovodi i do veoma intenzivnog i emotivnog završetka koji osim što kod nas izaziva jaka osećanja ostavlja i prostor za dobar nastavak ove trilogije.
Milica Kostić, dramaturg
Kada sam se prvi put susrela sa romanom Miris Nasleđa, prvim delom trilogije Purpur Arkona, bila sam kao i svi čitaoci potpuno iznenađena. Roman počinje kao jedna ljubavna priča a zatim negde od sredine menja svoj tok u potpuno drugačijem smeru uvodeći nas u svet slovenske mitologije na jedan krajnje prirodan i živopisan način. Smatram da je ovaj postupak jedinstven u našoj savremenoj književnosti. Svakako je Drina Steinberg autor epske fantastike, ali ona u taj žanr unosi svoj lični pečat. Slovenska mitologija koja je jako važna za našu današnju kulturu i identitet našeg naroda, na žalost, nije dovoljno prisutna u našoj književnosti. Drina nam je na nenametljiv i krajnje suptilan način približava i tera nas da je zavolimo. Koristeći slovensku mitologiju kao izvestan okvir Drina se bavi ličnim sudbinama pojedinaca, njihovim emotivnim odnosima, ali ona govori i o položaju žene u savremenom društvu.
Takođe, istakla bih i izuzetnu pitkost ovih romana. U svakom momentu pažnja čitalaca je u potpunosti zaokupljena. Ovo su romani koji se, jednostavno rečeno, čitaju u jednom dahu. Sve vreme nas kao čitaoca zanima na koji način će se odvijati radnja.
Bio je veliki izazov opravdati visoka očekivanja publike koja je pročitala i zavolela prvi roman Miris nasleđa. Međutim, Drina je u tome uspela.
Drugi deo trilogije Zemlja mraza odmah nas uvodi u svet mitologije što je i jasno jer su u prvom delu temelji već postavljeni. U drugom delu Drina je napravila još jedan korak i još više izašla iz okvira klasičnog “ženskog rukopisa”. Na primer, opisi borbi toliko su živopisno dočarani, što je krajnje nespecifično za ženske autore. Sa druge strane, Drina ostaje i u sebi svojstvenom tonu što je još jedan kvalitet ovog romana. Zanimljiv je motiv roditeljstva koji je prisutan i najviše se ogleda u odnosu glavne junakinje Purpur i njene ćerke Bejle. Purpur, iako je svesna da ima viši zadatak i da je njena ćerka zapravo božanske krvi, ipak ostaje majka i žena koja ni zbog čega ne želi da se odvoji od svog deteta i kojoj su ljubav i briga za Bejlu na prvom mestu. Međutim, jako je interesantan i odnos slovenskih bogova prema svojoj deci. On je prikazan sa jednom jakom emotivnom crtom, tako da delom podseća na odnos roditelja i dece smrtnika. I uopšte, Drina je slovenske bogove, njihove osobine i emocije posmatrala tako da liče na ljudske što je jako dobro, jer ih time približava nama pa nam njihova sreća, ljubav ili patnja deluju stvarno i izazivaju jaka osećanja. U tom trenutku mi se identifikujemo i sa junacima koji nisu ljudi poput nas već slovenski bogovi.
Zemlja mraza je roman koji obiluje jakim emocijama što dovodi i do veoma intenzivnog i emotivnog završetka koji osim što kod nas izaziva jaka osećanja ostavlja i prostor za dobar nastavak ove trilogije.
Miris nasleđa
|
U pripremi je novo izdanje Mirisa nasledja
|
Da li ste se ikad pitali da li je san samo san, a sećanje samo sećanje? Da li ste se ikad pitali zašto nam se dešavaju stvari kojima ne znamo uzrok, i da li je gubitak razuma zapravo prikrivanje istine? Da li ste se nekad zapitali šta se zapravo krije u poreklu naše krvi? Knjiga ,,Miris nasleđa’’ uvodi vas u jedan sasvim novi svet. Svet muškarca sa tajnom većom od samog života i žene čije ludilo može tu tajnu da otkrije. Govori o njihovom neizbežnom susretu, koji će rasplamsati zabranjene vatre, uskomešati suprotstavljene strane i otkriti davno zaboravljene idole. Prvim delom trilogije ,,Purpur Arkone’’ autorka Drina Štajnberg započinje priču o izabranom nasleđu staroslovenskih bogova i kreće u potragu za odgovorima zbog kojih ćete zakoračiti u avanturu prepunu zapleta, tajni, strasti i zabrana... Avanturu koja će vas odvesti na samu granicu savremenog života i staroslovenske mitologije. Avanturu zbog koje ćete se zapitati koliko zapravo znate o svom poreklu. Ovo je priča o izvornom poreklu naše krvi... Priča posle koje više ništa neće biti isto... |
IZ RECENZIJE:
Naizgled očekivanom formom aktuelne lake beletristike roman Miris nasleđa brzo zaokuplja pažnju čitalaca. Međutim, nakon uvoda u samu priču, negde između prologa i psihološkog nijansiranja karakterizacije glavne junakinje u romanu, počinje prava avantura, koja briše granicu između mita i sadašnjosti, između daleke prošlosti i svakodnevice jedne nesrećne žene sa iskonskim idealima.
Rasplićući niti složene fabule, uvodeći nove, odnosno stare i svevremene likove, autorka Drina Štajnberg postiže potpuno rasplamsavanje mašte kod čitaoca, a tek na kraju romana donekle mu otkrivajući svet u koji je zašao unutar korica knjige. Svet starih Slovena, pre vremena hrišćanstva, vreme obožavanja kulta prirode i ljudskog tela.
Autorka se odlučila za formu pripovedanja iz prvog lica, vešto izbegavši ograničenja takvog pristupa – predočavanje samo onih događaja koje je doživela glavna junakinja Purpur Devan. Čitalac ne biva uskraćen za kontekst mitskih bića, slovenskih bogova, običaja, ali i sukoba u slovenskoj mitologiji. Konkretizacija ključnih elemenata priče uspešno je postignuta jednostavnim ali efektnim jezičkim izrazima. Posebnu draž ovom romanu daju zanimljivi dijalozi i opisi koji, zajedno sa isticanjem boja i mirisa, upotpunjuju atmosferu na baltičkom ostrvu Rigen, gde je nekada postojao grad Arkona, centar slovenske religije, na kojem su se do XII veka nalazili mnogi hramovi.
Osim dijaloga, vrednost ovom književnom delu daju i razmišljanja glavne junakinje, koja su utoliko realna i poznata, jer se ona susreće sa realnim problemima na koje nailazi žena srednjih godina, nesrećna u braku i neispunjena na poslovnom planu, sa potrebom da uguši strast prema čoveku kojeg je tek upoznala. Žena nazvana po boji u romanu prolazi kroz proces samospoznaje i hrabrosti, ona odrasta, te prihvata svoju intuiciju i prepušta se spletu neočekivanih okolnosti. Pored toga što je najveći fokus u romanu na ženi, kao rešenju mitološkog sukoba, dobro je predstavljen i psihološki profil dva muška lika ključna za epilog avanture. Koristeći savršeni prirodni antagonizam sadržan u slovenskom bogu rata i proleća Jarilu, autorka uspeva da povuče paralelu između suprotnosti - željenog i očekivanog. Budući da je Miris nasleđa tek prva knjiga neobične trilogije Purpur Arkone, veći efekat bi svakako imao malo nedorečeniji kraj, koji čitaocu ne bi u potpunosti ispunio horizont očekivanja, jer su likovi u knjizi postavljeni sa jasnim ulogama, iako na relaciji realnost – legende.
Sa druge strane, dinamičan kraj je odlična najava za sledeće dve knjige, u kojima će autorka moći pred čitaočevim očima da oživi zaboravljene likove i otkrije zašto je baš Purpur Devan odabrana.
Aleksandra Aleksić
,,Univerzitetski odjek"
***
Njeno ime je Purpur. Purpur Devan. Na pragu godina, u kojima se razmišlja o prošlosti, u kojima se preispituju i svode životni bilansi, ona shvata da u njenom životu nema puno onoga, na šta bi mogla biti ponosna. Nikad joj nije bilo jasno zašto ima tako čudno ime. Bila je talentovana za mnogo toga, ali ni u čemu se nije ostvarila. Prijatelja, ako izuzme jednog, skoro da nije ni imala. Volela je, ali uvek pogrešne i nijedna njena ljubav nije bila ona „prava“. Jedina svetla tačka u njenom životu i jedini smisao njenog postojanja je njena ćerka , zbog koje je spremna da istrpi svaku žrtvu. A onda se u njenom životu pojavio on. Alek Liraj. Koliko god mu se opirala,na kraju je morala da prihvati da je tu, da njenom životu da smisao. On joj je pomogao da se profesionalno ostvari, on je uspeo da je nauči da voli i da joj pokaže kako je to kad si voljen. On joj je otkrio sve tajne koje nije znala i o kojima nije ni sanjala. On joj je dokazao da je „posebna“, da je „odabrana“. Ovo je roman koji će vas uvesti u jedan novi svet. Svet, koji lebdi negde na nevidljivoj granici sadašnjeg trenutka i sveta prošlosti. Savremenog života i starih slovenskih mitova i legendi. Na starom, klimavom mostu koji lebdi između ova dva sveta, on će vas naterati da zakoračite i krenete nošeni rečima spisateljice Drine Steinberg, u jedan svoj svet, svet sopstvene hrabrosti i samospoznaje. Ali pre i na kraju svega, ovo je roman u kom ćete uživati, koji ćete sa oduševljenjem čitati i koji ćete voleti.
Dragan Tošić, recenzent
Naizgled očekivanom formom aktuelne lake beletristike roman Miris nasleđa brzo zaokuplja pažnju čitalaca. Međutim, nakon uvoda u samu priču, negde između prologa i psihološkog nijansiranja karakterizacije glavne junakinje u romanu, počinje prava avantura, koja briše granicu između mita i sadašnjosti, između daleke prošlosti i svakodnevice jedne nesrećne žene sa iskonskim idealima.
Rasplićući niti složene fabule, uvodeći nove, odnosno stare i svevremene likove, autorka Drina Štajnberg postiže potpuno rasplamsavanje mašte kod čitaoca, a tek na kraju romana donekle mu otkrivajući svet u koji je zašao unutar korica knjige. Svet starih Slovena, pre vremena hrišćanstva, vreme obožavanja kulta prirode i ljudskog tela.
Autorka se odlučila za formu pripovedanja iz prvog lica, vešto izbegavši ograničenja takvog pristupa – predočavanje samo onih događaja koje je doživela glavna junakinja Purpur Devan. Čitalac ne biva uskraćen za kontekst mitskih bića, slovenskih bogova, običaja, ali i sukoba u slovenskoj mitologiji. Konkretizacija ključnih elemenata priče uspešno je postignuta jednostavnim ali efektnim jezičkim izrazima. Posebnu draž ovom romanu daju zanimljivi dijalozi i opisi koji, zajedno sa isticanjem boja i mirisa, upotpunjuju atmosferu na baltičkom ostrvu Rigen, gde je nekada postojao grad Arkona, centar slovenske religije, na kojem su se do XII veka nalazili mnogi hramovi.
Osim dijaloga, vrednost ovom književnom delu daju i razmišljanja glavne junakinje, koja su utoliko realna i poznata, jer se ona susreće sa realnim problemima na koje nailazi žena srednjih godina, nesrećna u braku i neispunjena na poslovnom planu, sa potrebom da uguši strast prema čoveku kojeg je tek upoznala. Žena nazvana po boji u romanu prolazi kroz proces samospoznaje i hrabrosti, ona odrasta, te prihvata svoju intuiciju i prepušta se spletu neočekivanih okolnosti. Pored toga što je najveći fokus u romanu na ženi, kao rešenju mitološkog sukoba, dobro je predstavljen i psihološki profil dva muška lika ključna za epilog avanture. Koristeći savršeni prirodni antagonizam sadržan u slovenskom bogu rata i proleća Jarilu, autorka uspeva da povuče paralelu između suprotnosti - željenog i očekivanog. Budući da je Miris nasleđa tek prva knjiga neobične trilogije Purpur Arkone, veći efekat bi svakako imao malo nedorečeniji kraj, koji čitaocu ne bi u potpunosti ispunio horizont očekivanja, jer su likovi u knjizi postavljeni sa jasnim ulogama, iako na relaciji realnost – legende.
Sa druge strane, dinamičan kraj je odlična najava za sledeće dve knjige, u kojima će autorka moći pred čitaočevim očima da oživi zaboravljene likove i otkrije zašto je baš Purpur Devan odabrana.
Aleksandra Aleksić
,,Univerzitetski odjek"
***
Njeno ime je Purpur. Purpur Devan. Na pragu godina, u kojima se razmišlja o prošlosti, u kojima se preispituju i svode životni bilansi, ona shvata da u njenom životu nema puno onoga, na šta bi mogla biti ponosna. Nikad joj nije bilo jasno zašto ima tako čudno ime. Bila je talentovana za mnogo toga, ali ni u čemu se nije ostvarila. Prijatelja, ako izuzme jednog, skoro da nije ni imala. Volela je, ali uvek pogrešne i nijedna njena ljubav nije bila ona „prava“. Jedina svetla tačka u njenom životu i jedini smisao njenog postojanja je njena ćerka , zbog koje je spremna da istrpi svaku žrtvu. A onda se u njenom životu pojavio on. Alek Liraj. Koliko god mu se opirala,na kraju je morala da prihvati da je tu, da njenom životu da smisao. On joj je pomogao da se profesionalno ostvari, on je uspeo da je nauči da voli i da joj pokaže kako je to kad si voljen. On joj je otkrio sve tajne koje nije znala i o kojima nije ni sanjala. On joj je dokazao da je „posebna“, da je „odabrana“. Ovo je roman koji će vas uvesti u jedan novi svet. Svet, koji lebdi negde na nevidljivoj granici sadašnjeg trenutka i sveta prošlosti. Savremenog života i starih slovenskih mitova i legendi. Na starom, klimavom mostu koji lebdi između ova dva sveta, on će vas naterati da zakoračite i krenete nošeni rečima spisateljice Drine Steinberg, u jedan svoj svet, svet sopstvene hrabrosti i samospoznaje. Ali pre i na kraju svega, ovo je roman u kom ćete uživati, koji ćete sa oduševljenjem čitati i koji ćete voleti.
Dragan Tošić, recenzent